Prošle nedelje timsovi fudbaleri posetili su Hrvatsku. Okupljanje je bilo u 7 časova ispred zgrade Fakulteta, a po sunčanom jutru se videlo da će to biti divan dan. Kratka vožnja i pasoška kontrola prošli su u priči i pravljenju računice za popodnevni susret. "Drvenice, kad si poslednji put igrao? Vanja, koliko možeš?", moglo se čuti sa prednjeg sedišta. Autobus staje ispred prelepe kućice sa uređenom baštom i pogledom na Dunav. "Preko je Srbija", neko je viknuo. To je bila rodna kuća Milutina Milankovića, poznatog srpskog matematičara, fizičara, astrologa, klimatologa i štošta drugo, a nekima je možda poznatiji sa novčanice od 2000 dinara. Lepa priča o liku i delu Milankovića, zajednička fotografija i povratak u autobus. Za pola sata, grupica studenata nalazi se ispred tržnog centra Portanova u Osijeku, a plan je već napravljen: kafa, šoping ako se nađe nešto "za dž" i naravno ručak, ne bi valjalo praznog stomaka izaći na teren. Bila su to prijatna tri sata, a činilo se da je cilj postignut - ekipa se zbližila i opustila pred meč. Dolazak na stadion, pozdravljanje sa domaćinom i pravac u svlačionicu. Igrači su znali zašto su tu, došli su da pobede, pa su stoga neozbiljnost i ostavili u autobusu. Trener je pročitao sastav i dogovoreni su detalji, oprema je nameštena - pertle stegnute, štucne do kolena, a drečava traka na Božinoj nadlaktici. Nakon zagrevanja, motivacionog govora kapitena i zajedničkog fotografisanja, utakmica je konačno počela. Reklo bi se da su gosti od početka hteli da stave do znanja da su bolji rival, ali lopta nije htela odmah u gol. Petrović se isticao prodorima po levoj strani, ali je realizacija napadača izostajala. Nekoliko atraktivnih poteza uvek raspoloženog Rakića izvuklo je aplauz domaćoj publici. Drvenica, pa Pipo, a onda i Tomac glavom, ali lopta neće u mrežu. Na isteku poslednjeg minuta prvog dela igre, kada su svi mislili da će se sa nulom otići na pauzu, Petrović šalje prizemnu loptu sa leve strane na penal, a Manojlović uspeva da je prosledi u mrežu. Dve izmene i nova garnitura dresova, pa nazad na teren. Desni bek Latković, osim što nije našao odgovarajuće sunčane naočare u šopingu, nije imao sreće ni na terenu, pa je drugih 45 minuta gledao sa klupe nakon jednog nenamernog starta domaćeg igrača. Nije se dugo čekalo na novi pogodak Manojlovića, koji je dao krila gostima, koji od tog momenta sjajno kotrolišu igru. Rakićev gol sa 40 metara i golmanova greška bili su posebna senzacija. Iako je Der poznat kao specijalista za slobodne udarce, nije se snašao nakon jednog takvog, lopta prolazi ispod ruke i rezultat je 1:3. Veteran Nadlački, posebno insipirisan lepšim polovinama našeg fakulteta koje su posmatrale susret, izvršio je odličan pritisak na odbranu domaćih, koja je tom prilikom loptu poslala u sopstvenu mrežu i tako postavila konačan rezultat. Do kraja su svi dobili priliku, a članovi stručnog štaba Vujović i Semeredi bili su veoma zadovoljni viđenim. Da su svi uživali u utakmici videlo se i po čestim povicima: "Zoka nema toga!", "Drveni otkači prikolicu!". Čestitanje protivniku uz podsećanje da je sada 1:1 u međusobnim susretima i odlazak na tuširanje. Momci su pokazali kako se igra za Fakultet, iako su se prvi put okupili u ovom sastavu, a neku su čak i dovikivali saigrače sa: "Može druže" i "Evo je brate". Znalo se šta sledi, repriza prošlogodišnjeg slavlja i noćna vožnja do Novog Sada uz pesmu i smeh. Sva zahvalnost ide Saletu Mitroviću, našem studentu, a njihovom treneru, za ovako dobar provod. "Vidimo se uskoro!", čulo se na rastanku, a sasvim smo sigurni da će tako i biti.
Do sledećeg čitanja, pozdravlja vas fudbalska sekcija tims.a!
Sadašnji studenti 
